СРЕДЊА ВЕЛИЧИНА

У бездну празни без величине
лебди загубљен исполин свемир
У свемиру запретен вели Млечни Пут
У Путу забита громадна Земља
На Земљи невидна кршна гора

Под гором телом гајим средњу величину

У телу мало срце протиска крв
У крви ситно зрнце хитро кола
У зрнцу се мајушна тачка бесно врти
А нека се чест кроз све то продене
ништа не окрзнув
У бездну празни без величине
ПЕСМЕ III
Песме III не уводе у начелу ништа што би изгледало као прекретница у односу на Песме I и Песме II. Иза Песама III стоје и даље готово неизмењени ставови о поезији који су стајали и иза прве две збирке песама. Лирика Песама III је изразито рефлексивна и, поред раније заступљене теме о јаству, у њу се уводе и теме о ништавилу, светлости, мирису руже, и поново се распирује блејковска мисао о распону између микро и макросвета. Песма која у ствари не припада вербалној поезији како је ја схватам јесте Неразумљиви говор анђела. Сем једне речи, цела песма је неразумљива, али сам је ипак сврстао у вербално-семантичку поезију због тога што је њен наслов разумљив и указује на природу њене неразумљивости. У овим песмама главни је изазов био да се филозофско разматрање искаже на поетски начин.
П
О
Ч
Е
Т
А
К
Владан Радовановић: ПЕСМЕ III, Средња величина, после 1990.