ПЕЋИНА У МАГЛИНАМА
Израз „апстрактни структуризам“ употребљавам од 1958. за своје цртеже и слике структура, тада не знајући да је Чарлс Бидерман (Charles Biederman)
увео сличан термин још 1952. Конотације тих хомонима су различите, будући да код Бидермана тај термин означава обојене апстрактне рељефе
у којима се настојало на синтези сликарства, скулптуре и архитектуре.
Већ у време израде овде приложеног цртежа схватао сам тешкоће постизања удаљавања од фигурације или мимезиса.
Тада ме је интересовало испитивање дистинкције миметичко-апстрактно, али не због тога што сам имао некакав негативан став према фигурацији.
Пошто нисам полазио ни од каквих крајњих или-или захтева, а цртачки резултати су ме естетски задовољили, прихватио сам нијансу семи-апстракције,
али сам наставио да и даље трагам за могућностима већег удаљења од мимезиса и за још некоришћеним медијима.
У било којем смислу да се схвати – платоновском, аристотеловском или неком трећем – значење речи мимезис делује готово понижавајуће.
Налазим да тај израз у контексту уметности ипак не мора да у начелу означава понижавајућу зависност, неслободу израза и ограниченост маште.
Знатан утицај на неповољно оцењивање мимезиса потиче од Платона и његовог схватања да је чулни свет сенка света идеја, а уметност сенка чулног света,
због чега је она „сенка сенке“. Ово ничим засновано „учење“ пориче да је уметност права стварност, а заправо је и оно само једино некаква
поетска алегорија без икакве стварносне основе. Поред тога, присутност миметичког метода у уметности је толика да би више од
половине уметничких дела света морала бити одбачена ако се миметичности порекне свака вредност. Јер, сликарство, вајарство, проза, драма,
играни филм већином третирају збивања и облике из света који нас окружује и у којем учествујемо својим постојањем.
Даље, најзначајнија уметничка остварења налазе се подједнако у групи миметичких као и у групи апстрактних дела.
На крају, подражавање је увек стваралачка транспозиција појава стварности, а не сувишно подвостручење постојећег.
Владан Радовановић: Пећина у маглинама, 1959, туш, 20 х 29 цм.
