РУКОВАЊЕ ЕКСПОНАТА
Руковање експоната је један од НОВИХ МИНИ-ПРОЈЕКАТА, у којем се два уметника, од којих је један аутор изложбе, третирају као експонати, уз помоћ изложбеног контекста. Пред лицем стицања уметничког статуса, објекти, а иначе субјекти, смештањем на галеријске постаменте, требало би да, према вишедеценијском механизму, функционишу као редимејд. То се не дешава сасвим, јер се кандидати за редимејд објекте ипак превише „субјектно“ понашају, не стоје на постаментима на начин „гилбертендџорџовских„ „живих скулптура“ или вудроовских „живих слика“, него удобно седе, уз осмејке и руковање. Небуквалности редимејда доприноси и наслов који би својим настојањем на статусу експоната требало да постигне супротан, иронизујући ефекат. Супротно од редимејдовске иронизације освештане ликовне уметности изложене у музејима и галеријама, овде се иронизује редимејдовско отварање врата могућности да било шта уведено у контекст уметности постане уметност или бар кандидат за то „звање“
П
О
Ч
Е
Т
А
К
Владан Радовановић: Руковање експоната, 1979, фотографија; учествују Јосип Стошић и Владан Радовановић; снимио Марјан Сусловски у Загребу.